fbpx

Serbian.tech Podcast 5 pitanja za… Momira Đekića

Podcast 5 pitanja za… Momira Đekića

Poslušajte podcast u plejeru ispod

Transkript:

Vlada: 

Dobrodošli u novu epizodu Serbian Tech podcasta „5 Pitanja za…“.

Digitalna transformacija ili pandemija, da li je to potreba ili neminovnost? Ne zaboravite da pratite naše društvene mreže i website kako biste postavili pitanje narednom govorniku, ali i kako biste čuli odgovore na pitanja mog današnjeg gosta. 

Iza nas je najduži karantin koji je trajao tokom čitavih Uskršnjih praznika odnosno punih 84h. Nadam se da ste dobro podneli izolaciju, da se čitava pandemija konačno smiruje i da ćemo uskoro moći da funkcionišemo normalno, barem što se tiče kretanja. Kakve će pandemija dugoročne posledice imati na sve nas, to ćemo tek videti. Što se tiče digitalne transformacije verujem da su mnoge kompanije još ranije uvidele potrebu za prolazak ili bolje reći za ulazak u proces digitalne transforamcije. Jer kao što znamo digitalna transformacija nije nešto što uradimo i zaboravimo, odnosno što bi rekli na srpskom set and forget, tako da da li je pandemija samo doprinela još većem interesovanju za ovu oblast, bržem odvijanju svih procesa na ovom polju ili ne, to ćemo videti sa današnjim sagovornikom Momirom Đekićem. 

Hvala ti puno na gostovanju u našoj drugoj emisiji. Čini mi se da smo juče snimili prvu epizodu, pa mi je drago da nastavljamo u dobrom ritmu i sa fantastičnim govornicima. Zamolio bih te da se ukratko predstaviš, da kažeš slušaocima čime se baviš, i posebno bih naglasio da baciš akcenat na neke druge stvari, znači ne samo digitalna transformacija nego sve čime se baviš i eto jednostavno da slušaoci čuju zašto si idealan sagovornik za odgovore na pitanja o digitalnoj transformaciji. 

 

Momir:

Hvala Vladimire. Dobar dan svima, moje ime je Momir Đekić i ove godine ću napuniti 36.godina, što znači da sam rođen te fantastične 1984.g. o kojoj se mnogo pričalo i pisalo, a eto ovaj, neki ovde od nas to žive čitav život. Osim što se zapravo bavim tom digitalnom transformacijom, o kojoj su svi čuli a retko ko zna o čemu se tu radi, vrlo je zbunjujuća reč, ovaj, ja zapravo sam najduži period svoje karijere proveo u IT, završio sam ETF, nakon toga poslovnu školu. Preko decenije sam radio implementaciju IT sistema, da kažemo da je to bila moja prva ljubav IT, softver, veliki sistemi i bilo mi je lepo, moram priznati. Međutim da sam imao i druga interesovanja u životu, oduvek sam trenirao košarku, posle hokej na parketu koji se zove floor ball, bio sam i izviđač decenijama i proputovao i Srbiju i bivšu Jugoslaviju. I uvek sam nekako voleo tu širinu i čini mi se da je zapravo tek kad se pojavio taj svet digitalne transformacije mi je omogućio da ja sve te svoje, sva ta svoja interesovanja i poglede na svet, stavim u jedan kontekts. S obzirom da od 2007.godine pišem za Svet kompjutera, evo poslednjih više i sam ne znam koliko godina, pišem i kolumnu i tekstove za Svet kompjutera, da sam učestvovao u radu i imao sopstvene radio emisije, TV emisije, čak sam i ovaj, pisao za neke potpuno druge časopise gde nisam ja uopšte svojim domenom. Zapravo se nekako desilo da ta situacija da ovde blisko 2020.godine ja dobijem priliku da ja sve te svoje, sva ta svoja interesovanja, talenti, iskustva, stopim u jednu stvar a to se zove digitalna transformacija, i kada bi me neko nekad pitao šta bi to trebalo da predstavlja, pa to je suma svih strahova. 

Vlada:

Sa kojima se treba izboriti.

 

Momir: 

Tako je. 

Vlada:

Super. Hvala puno na predstavljanju. Bilo mi je drago da ugostim sagovornike sa više sfera interesovanja posebno sa onima koji uspeju da sve te sfere spakuju u jednu koju ovaj, kojom se bave i definitivno da taj diverzitet doprinosi ovaj, i ličnosti i pogledu na izazove i na inovativnost u pristupu rešavanju problema i svemu. 

Okej. Hajde da ne bismo eventualno probili naših imaginarnih 30 minuta koliko traje emisija. Krenućemo sa prvim pitanjem i po nekoj ovaj, po nekom rasporedu to je pitanje koje je dobilo najmanje glasova, ovaj kako bi završili sa, finiširali u velikom stilu sa pitanjem koje je dobilio najviše glasova.

Prvo pitanje: Da li je za uspešnu digitalnu transformaciju više važan menadzment ili zaposleni u kompaniji?

Možda bolje da pitamo, postoje li uopšte određena, određen deo kompanije koji je bitniji za uspešnu digitalnu transformaciju?

Momir:

Da, vrlo interesantno pitanje, i da mislim da osoba koja se krije iza ovog nadimka koji je postavila, očigledno, ili je o tome razmišljala ili je možda imala sopstveni izazov ove vrste. Al prvo da bi nešto, da bismo uopšte mogli da utvrdimo ko je važnije ako tako nešto postoji, moramo da razumemo šta ta transformacija podrazumeva. Ako zaista mislite da možete da transformišete samo svoju levu ruku i da to bude okej, ja vam kažem, da moguće je ako ste gledali naučno-fantastične filmove posebno iz 80ih godina, tu postoje i snovi o kiborzima, sajborzima gde možete da zamenite jednu ruku i postanete neki super heroj koji u levoj ruci ima top i koristi ga samo kad mu treba. To lepo zvuči dakle u naučnoj fantastici, ali u realnosti ispostaviće se da je jako teško zameniti samo jednu ruku i reći evo ja sam se transformisao. Za početak digitalna transformacija samo počinje ona se nikad ne završava zato što je to transformacija poslovanja, transformacija načina razmišljanja. I ako mi kažete da je moguće da se zameni način razmišljanja menadzmenta, a da ostatak kompanije razmišlja na isti način, ili obrnuto, ja ću vam reći da ja u takvo nešto ne verujem i ne mogu da zamislim organizaciju, kompaniju u kojoj zamenite glavu a telo i dalje radi jednu te istu stvar ili zamenite telo a glava je nova. Dakle, važno je i u jednom i u drugom delu kompanije. E sad, sa tim što sam sada rekao, ono što mislim da je jako važno u trenutku istaći to je, morate krenuti od glave, što kažu riba smrdi od glave. Vi morate dobiti podršku menadzmenta za bilo kakvu promenu takve vrste. Zato ovde pričamo o digitalnoj transformaciji, ne o digitalizaciji, jer digitalizacija je sasvim uredu da je uradite samo u jednoj oblasti. Na primer shvatili ste da imate veliki broj zaposlenih, i da puno vremena trošite na razne planove, i na razvoj itd i odlučilil ste da digitalizujete sve procese ljudskih resursa, to je sasvim uredu i uredu je da vam samo proces ljudskih resursa bude digitalizovan. Međutim kad uđete u digitalnu transformaciju tu se već bavimo načinom razmišljanja, bavimo se time kako ćemo sutra raditi, bavimo se kako ćemo sutra razumeti potrebe naših korisnika i onda znate, tu ne može jedno bez drugog, ali na početku morate da imate podršku menadzmenta. Jer ako nemate podršku menadzmenta, vrlo brzo će da se desi sledeća stvar, krenete da radite, desi se prvi problem i ljudi se vrate starim navikama. To vam je ista ona stvar ako ste ikada pokušali da ubedite druga ili drugaricu da prestanu da puše, to se nije desilo za 24h, to vam garantujem, niti se desilo tako što ste vi samo došli rekli, e sad ćemo mi da ti pomognemo da prestaneš da pušiš i ona rekla u super, važi dogovoreno, složi se sa vama, i nadalje je sve bilo okej. Nije bilo, mora ona da veruje u to, mora ona sa tim da se bavi, mora da se investira u to.

Vlada:

Tako je. Pomenuo si isto sjajnu stvar što se tiče digitalizacije i digitalne transformacije koja je možda pre više godina, mogla da se poistoveti, a gde ljudi i sada poistovećuju, gde samo misle ubaci mi bilo koji digitalni alat, i mi smo to uradili, mi smo odradili proces digitalne transformacije, a zapravo nije tako, to je čitava filozofija i način razmišljanja i korišćenja digitalnih alata i procesa, znači nisu samo digitalni alati nego i čitavi procesi koji moraju pratiti sve.

Momir:

Apsolutno. Uzmite na primer samo jednu stvar. Većina ljudi koja će slušati ovaj podcast, je nekad morala da ode u opštinu ili u sud. Zamisli sada sledeću situaciju. Neko je digitalizovao jedan proces ali nije napravio transformaciju čitavog rešenja i onda dobijete sl.stvar. Možete nešto potpisati digitalno ali morate otići u poslovnicu banke da biste nešto uradili. Da li me razumete, to vam je mešanje baba i žaba. Ako ste nešto počeli da digitalno transformišete, onda svi delovi tog sistema razmišljaju na taj način i trude se da prate korak. Kada je tamo neka institucija, a vrlo često ćete naći, to je sada dobar marketinški trik, da kažete mi smo se digitalno transformisali, mnogi to koriste potpuno bezobrazno, vi onda možete bukvalno da kažete uredu znači ja mogu, koristeći raznorazne tehnologije digitalne, završiti sve što mi treba od vaše institucije, ako je to zaista tako onda ste vi napravili potpunu digitalizaciju a čak ni tada nije garancija da ste učinili zapravo digitalnu transformaciju. Tako da potpuno si pravu stvar rekao predugo smo stavljali znak jednakosti i ako je to možda bilo opravdano pre nekog vremena, sada pogotovo se korona, sa covidom19 i i novim korona virusom, to više nikada neće biti opravdano.

Vlada:

Nadam se da smo razjasnili neke stvari. Znači svi su bitni, digitalizacija nije jednako digitalna transformacija. Ne možete prvo odabrati alat pa onda sve procese adaptirati prema alatu, nego prvo napravite plan pa onda, najlakše je odabrati alat koji ćete koristiti sutra.

Momir:

Tako je.

Vlada:

Drugo pitanje, koje je čini mi se sjajno, posebno u ovo vreme. Da li mislite da bi sada moglo doći do revolucije u telemedicini s obzirom na kontakt servise i onlajn podrđku zdravstvenih ustanova? Mislim da ovaj, super što se tiče podrške i svega, ali mislim da telemedicina može mnogo više nego samo podrška. 

Momir:

Meni nekako u ovom pitanju odzvanja reč revolucija. Znači da se razumemo, telemedicina je tu. Ona je tu godinama, ako ne i decenijama u upotrebi. Problem je u tome što i i dalje razmišljamo na taj stari način. Ne verujem da će doći do revoluciji u telemedicini, ne verujem da će doći čak ni to evolucije, već mislim da će telemedicina konačno dobiti šansu da bude globalno prihvaćena. Tako je. Znači, to vam je ona situacija, daću vam vrlo prost primer. 80ih godina, 70ih, 60ih, 90ih, muzika se slušala tako što ste imali deal između izdavača i onih koji puštaju muziku, radio stanice itd. Oni puno puštaju i tako nešto postane hit. Kako nešto postaje hit, tako što ga puštate, i svima uđe u uši i vi ustane ujutru, a onaj novi dance hit vam zvoni u glavi. Siguran sam da se Vladimir seća početka 90ih kada niste mogli da pobegnete od nekih stvari jednostavno kud god da krenete oni to puštaju.
Vlada:

Sa youtube reklamama je slično.

Momir:

Ako previše gledate YT, a siguran sam da neki od vas to čine, onda vam neke reklame odzvanjaju u glavi. I šta se onda dešava. Onda vas to jednostavno iznervira i onda imate ljude čak i kad je nešto kvalitetno, postalo je hit, ljudi to neće više da slušaju jer im je muka od načina na koji im to predstavljaju. E sad uzmite potpuno kontra varijantu, a to je priča o telemedicini, koja postoji, koja je apsolutni hit, zato što možete uštedeti jako puno vremena i vi iz udobnosti sopstvenog doma, možete dobiti mišljenje lekara, on vam može prepisati terapiju ili čak još ozbiljnije stvari kao što su operacije na daljinu koje postoje. Imao sam priliku da vidim jedan uređaj koji izgleda kao oni računari iz sredine veka, izgledaju kao pola sobe, tako izgleda uređaj na kome se izvode neki operativni zahvati. Znači to sve postoji, to je sve u upotrebi, samo tamo negde gde mi ne vidimo. Ali kao što se ovaj virus pojavio iz daleke Kine, a mi nismo o njemu uopšte razmišljali dok on nije došao u Italiju, pre svega, a onda kasnije kod nas. Isto tako, ta telemedicina postoji već decenijama i niko je ne uzima u obzir do ovog trenutka, jer smo sada konačno shvatili da nam to neverovatno olakšava stvar, dakle da, desiće se nešto u telemedicini, konačno će dobiti šansu i ovo je možda prilika za vas koji zapravo smatrate da je telemedicina dobrodošla u vaš život da tražite od svojih lekara da uvedu takvu praksu. To će vama olakšati korišćenje usluga zdravstva ali će možda i smanjti određene troškove koji nam omogućavaju da novac bude investiran u neke mnogo važnije stvari. Pa onda mi ne znam, mi moramo da skupljamo novce za bolesnu decu, na opskurdne načine da se snalazimo, možda ako sada investiramo pametno u telemedicinu, se dugoročno uštedi novac za pametne investicije u zdravstvu. 

Vlada:

Sjajno. Dobra ideja. Da budem iskren, nisam ovaj, nisam pomislio na takvo nešto, ali definitivno sjajno, sjajno razmišljanje. 

Možda možemo očekivati i poput filma Elizijum gde svako ima u svojoj sobi neki povezani uređaj u koji legne, skenira ga i lekar mu kaže to i to, a možda ga čak i popravi odmah iz tog uređaja jel.

Momir:
Evo ako mogu samo jedan brz komentar, razmislite samo sledeću stvar, kada vi imate neki problem, npr. Zaboravimo na trenutak pandemiju, ako je ikako moguće. Imate onu situaciju razboleli ste se i temperatura vam traje nekoliko dana i jednostavno ne popušta. I sad već sumnjate, možda je nešto ozbiljnije, moram da odem kod lekara, verovatno ste u 30im godinama, niste imali neku ozbiljniju bolest i imate razmišljanje proćiće proćiće al ne prolazi. Idete kod lekara. Vi lekaru saopštavate jedan minimalan broj parametara i lekar vas u tom trenutku zapravo analizira na osnovu minimalnog broja parametra. Mislim danas je bolja situacija nego pre 15g. Kada smo Vladimir i ja bili mali, on vas pogleda 3x i zna da li da vam da antibiotik ili ne. Danas hvala Bogu možete relativno jednostavno da uradite test krvi i da vidite kakvi su vam leukociti, itd. Imate mnogo bolju parametrizaciju vašeg stanja, vaše je da se odlučite dal treba da koristite jedan lek ili drugi lek. A ako imate potrebu za antibiotikom, danas možete relativno brzo da uradite bris i da dobijete rezultat, da odredite tačan antibiotik  kako ne samo za sebe ne biste dobru stvar, nego da ne napravite one super bakterije jer onda nas niko više neće spasiti. I sada, uzmite samo to u obzir,na trenutak i razmislite,  koliko nas dobro poznaje Google, koliko nas dobro poznaje Apple i da li bi ti podaci koje Google i Apple znaju o nama, naravno skinuta personalizacija itd itd. Da li bi ti podaci mogli biti iskorišćeni, naš lekar koji sa nama razgovara, zapravo dobije mnogo precizniju anamnezu našeg stanja i da može mnogo jednostavnije da utvrdi nekada čak i bez testa krvi šta se desilo sa nama, a da ne pričam da je danas moguće napraviti test krvi sa priručnim uređajem il nešto slično ono što je Vladimir pominjao sa Elizijumom, gde ćemo vrlo brzo imati uređaje koji to rade za nas. 

Vlada:

Tako je. Mislim da su neka sjajna rešenja predstavljena na skorašnjem ImagineIF takmičenju i da su mnoge kompanije, zapravo velike korporacije ušle u taj segment i da će to biti neminovnost u narednom periodu. Okej. Super odgovori, super razmišljanje. 

Dušan je postavio interesantno razmišljanje, pozdravljamo ga ako je to Dušan, koji mislimo da jeste pošto se nije predstavio prezimenom. 

Dakle koje vrste konsultantskih usluga će po vašem mišljenu biti najtraženije u narednom, odnosno u post korona periodu od strane kompanija i korporacija?

Pošto si konsultant verujem da možda već imaš neke naznake, koje će usluge biti najtraženije iz te oblasti. 

Momir:

Mislim da su to zapravo 2 vrste usluga. Jedno će biti u 90% slučaja, jedno će biti u 8% slučaja, a za onih 2% stvarno ne znam šta da vam kažem. Za ovih 90% sam siguran da će biti konsultatnti koji će vam pomoći da upravljate finansijama, likvidnošću, alternativnim izvorima finansiranja, da vam pomognu da smanjite troškove, da ih optimizujete itd. Nažalost, najveći protivnik inovacijama su bili menadzeri koji poslednjih 50.godina uglavnom se bave optimizacijom troškova i onda ja kada radim svoj posao i dođem u kompaniju vrlo često čak i ako uspem da probijem prvi zid zaštite, ljudi koji ne žele da menjaju svoj status quo, samo nemoj da talasamo, da bude sve kao što je bilo, to znam itd. Onda na kraju postoji taj neki menadzer najčešće je to CFO kompanije, sin vlasnika, ćerka vlasnika itd, oni su u ulozi osobe koja zapravo potpisuje, smanjuje troškove i ja najviše imam posla da zapravo pod znacima navoda njih uverim da je neko rešenje dobro. I zato baš mislim zato što su mnoga rešenja u Srbiji a i dalje, zahvaćena problemom novog korona virusa, ja duboko verujem da ćemo imati ozbiljan izazov sa likvidnošću kompanija i to u ne malom broju sektora, ne zato što su oni direktno napadnuti ovom pričom, smanjeno poslovanje, smanjeni prihodi, nego i zbog tog efekta, ovaj, koji se prenosi, dakle ako je jedan deo biznisa problematičan vrlo brzo će i ostali delovi biznisa biti problematični, prosto mi živimo u takvom ekonomskom svetu koji je hiper povezan. E sad, znači imate situaciju da je neko već bolestan i da mu treba lek, prvo mu treba onaj lek da ga manje boli glava i da mu malo spadne temperatura, da mu bude lakše, to su ovih 90% , to su dakle konsultanti koji će vam pomoći da balansirate svoje finansije, da produžite rok, da refinansirate neke stvari, da dobijete paket pomoći države banaka, ostalih organizacija i tako. Da dođete sebi. Oni će biti vaši paracetamoli, brufeni itd. Onih 10% nije za sve, onih 10% je za hrabre i lude, to su konsultanti za inovacije, to su konsultantni koji će vam pomoći da iskoristite priliku koja jeste ova kriza i da zapravo pravim investiranjem u pravoj oblasti steknete konkurentsku prednost za period koji dolazi iza krize. Ne kažem neposredno, ne mora biti mesec dana iza krize, može biti godinu, može biti 5 godina iza krize, ali će kriza dati jedno ubrzanje celoj toj priči i ako na vreme investirate, vi ćete to uraditi. Ako vam je ostalo keša, ako ste kompanija koja je uspela da stavlja novac sa strane, verovatno ćete određeni deo tog novca sada trošiti na inovacije čak možda i više nego u prethodnom periodu. Tako da, eto verovatno ću ja da se baviti tih 10%, tako da, znam da je malo ali ja mislim da je to zapravo puno. Tj.8% izvinjavam se. 

Vlada:

I 2% je razno.

Momir:

Pa 2% je ne znam šta je. Znate ranije se puno novca se trošilo na digitalni marketing. Sve je bio digitalni marketing, digitalni marketing, a znate mene to nekad vrlo zaboli, to je sve super, digitalni marketing je fantastična stvar osim kada je neprecizan. Znači kad vi kažete ko je vaša publika, moja publika su svi, nema tog digitalnog marketinga koji će da vam pomogne ako je vaša publika svi, pa dobro nisu svi, hajde mladi, pa znam ali jedan gleda Game of Thrones a drugi gleda Greh njene mame, pa da li vi mislite zaista da možete da im servirate isti sadržaj, ja ne mislim. Jedan i drugi pripadaju kategoriji mladi, možda jedan i drugi žive u Čačku i svako jutro piju kvalitetan domaći sok, jer ne znam da li znate u Čačku, tamo je najneverovatnija potrošnja domaćeg soka u celoj toj oblasti zapadne Srbije, a to im nije pomoglo, ovaj i dalje jedan gleda Game of Thrones a drugi gleda Greh njene mame i kako da im serviram istu stvar. Tako da duboko verujem da ovih 2% će biti ljudi koji koriste analitiku da pomognu marketarima. 

Vlada:

Osim ako si proizvođač domaćeg soka.

Momir:

Da, da da da.

Vlada:

Teško da ih uklopiš. Sjajno. Mislim da je to dobro što si se osvrnuo na taj finanskijski aspekt jer smo pričali u prvoj epizodi sa Vladimirom, i gde smo defitinivno ustanovili da veliki broj kompanija mora imati negde taj finanskijski aspekt, evaluaciju kompanije i da jednostavno znaju gde se nalaze u vremenu i prostoru kako bih rekao.

Dobro, sledeće pitanje: Prema vašem iskustvu i trenutnoj situaciju, šta mislite, koje segmente iz biznis modela kanvas bi biznisi najpre trebali prilagoditi. Dakle, verujem da možda neki segmenti nisu za digitalnu transformaciju, ispravićeš me, bolji su u tome, ili možda su neki manje pogodni neki više, pa eto, koje segmente bi trebali onda ljudi da prilagode.

Momir:

Slično je kao što smo onda pričali o menadzmentu i ostatku kompanije. Dakle, biznis model kanvas ili bilo koja druga grafička interpretacija ili metodološki način prikazivanja poslovnog modela je celina. To što ima neke svoje delove, to je samo da bi bilo oni lakši da se razumeju i lakši da se njima upravlja. Dakle ako me pitate koji su delovi da se najlakše promene ja ću vam reći najlakše je promeniti način na koji komunicirate, to je taj marketinški deo i zbog toga u proteklih x godina je najviše para išlo na marketing. Međutim kao što sam rekao, ukoliko time ne upravljate na pravi način i nije vam uklopljen taj ceo model u jednu jasnu sliku u kojoj kad se na jednom kraju nešto desi vi vidite kako se to prožima kroz ostatak sistema, vi onda zapravo gađate tržište nečime a ne merite na adekvatan način, tako da nažalost, morate početi od početka. Početak je ono što je u biznis model kanvas označen kao Value proposition, dakle ta pretpostavka vrednosti, ta suština, to jezgro vrednosti koji vi isporučujute korisnicima na osnovu onoga što vi znate da su njihove potrebe, na osnovu onoga što ste prepoznali, istraživanjem utvrdili, vidite konkurenta da to radi uspešno pa ste odlučili sa njim da se trkate. Mislim da je ovde važno reći jednu stvar. Do pre nekoliko godina, ljudi su smatrali da su uspešni proizvodi ili usluge, da su uspešni neki ljudi, suština je vrlo jednostavna, ljudi zaista jesu neki uspešni, uspešniji od drugih ali proizvodi i usluge to vam je kratkoročan uspeh. Znate, jedan proizvod ima svoj životni vek, i kada on završi svoj životni vek gotovo je s njim, a kompanije uspevaju da isporuče više tih proizvoda koji su uspešni, to je kao kada pričamo recimo o sportu pa nekad ljudi pišu ovaj fudbalski ili košarkaški klub ima sistem i uspeo je da izbaci, to što mi zovemo u fudbalu ili sportu sistem, to je zapravo poslovni model. Dakle poslovni modeli pobeđuju a ne proizvodi i usluge, a ljudi stoje iza tih poslovnih modela. E sad, biznis modela kanvas priča o tom poslovnom modelu, i meni je jako drago da mi sve više i više čujemo zapravo da se govori o poslovnim modelima, zato što je to jedna, to je jedan greh prema biznisu u proteklih nekoliko decenija, bez obzira što mi tu reč znamo još od 80ih godina prošlog veka, kada smo Vladimir i ja se pojavili u ovome svetu i verovatno u nekom trenutku počeli da gledamo tamo neke spektrume, amige, komodore i ne znam ni ja šta i video rekordere u to vreme su već ljudi pričali o poslovnom modelu ali nije bilo vreme, jer to je bilo vreme ovaj, onih filmova, Majkl Daglas u ulozi Gordona Gekoa “The greed is good”, biznis je rekao pohlepa je dobra i svi su krenuli da pomažu Wall Streetu da radi ono što Wall Street radi najbolje. Međutim, kako je vreme odmicalo mi smo sve više i više shvatali da taj model ekonomije više nije održiv, shvatili smo to definitivno 2008.godine u ekonomskoj krizi, a čini mi se da polako shvatamo i u ovoj krizi koja će uslediti ekonomska kriza, dakle nakon ove korone ili možda depresija, nisam siguran i onako je to onako poprilično grozna reč, pa kako da vas ne uplaši reč depresija, finansijska depresija. Ono čitali smo svi, šta se dešavalo 30ih godina i znamo šta se desilo posle 30ih godina u Evropi kada je ovaj, kriza protutnjala i napravila haos. Dakle, ne možete stvari raditi bezveze. Nažalost mi živimo u vremenu u kome mnogi imaju pristup informacijama, nažalost i na sreću i više ne možete da lažete korisnika, razumete, vi ako ste prodavnica koja ima visoke cene a ne radite ništa posebno neko može dok je u vašoj prodavnici da ode na svom pametnom telefonu i da vidi da neko drugi ima niže cene od vas. Znači nema više laži, ne možete više obmanuti ljude, sad morate, ne kažem da treba da im se dodvoravate, jer dodvoravanje, ono traje jako kratko, to je kada vam se devojka sviđa i onda joj napišete jednu pesmu, tako što ste prepisali od nekoga, znate morate da joj pišete pesme jako drugo ako ste počeli da pišete pesme, samim time ako jednom date popust to znači da ćete vrlo brzo da skidate gaće popustom. E onda više nema nazad, kad jednom spustite, kad jednom komodotizujete nešto, nema nazad, e zbog toga morate početi od početka, vratite se na početak kao Pera Kojot koji pokušava da uhvati pticu trkačicu svaki put jadan počinje ispočetka, nikad je neće uhvatiti, al nikad neće prestati da pokušava i to je suština Pere kojota. Svi treba da naučimo nešto od Pere kojota, koliko god puta da padnemo sa litice, koliko god puta da nas prevari ona kompanije, a company that makes everything ono ACME, mi treba da nastavimo da pokušavamo i treba da počnemo baš od value preposition.

Vlada: 

Možda je tradicionalnim kompanijama teže da u tom digitalnom smislu daju neku propoziciju vrednosti svog fizičkog proizvoda, ako me razumeš.

Momir:

A zavisi kako posmatramo to. Ja ljudima stalno kažem, setite se jedne stvari. Kada gledate reklame kompanije Nike koja je jedna od najpopularnijih kompanija na svetu i čiji brend je ono već poslednjih ne znam koliko decenija među najbolja 3. A oni nikad ne kažu moj đon je bolji od Adidasa, oni ne uporođuju kvalitet đona, od njih nikad nećete čuti da priča o korišćenju najmodernijeg materijala za njihovu patiku, ne, oni pričaju o dodatnom kilometru, o dodatnoj milji, a ovaj proizvod je za one koji žele da odu do kraja i malo preko, za one koji žive brzo, za one koji žele više. Znači oni vam komuniciraju vrednosti. Dakle ako vi imate proizvod, jedina vaša komunikacija na nivou karakteristika proizvoda u problemu ste, dzaba vam svi gigaherci, megabajti ovog sveta, čovek to ne razume, pogotovo što gigaherci ne garantuju ništa, i megabajti ne garantuju ništa, a ako kažete da je ovo za pobednike, tu nema laži nema prevare i vi ste napravili proizvod koji daje priliku da taj bude pobednik ili niste. 

Vlada:

Super. Odlično. Vidim da je ovo pretposlednjo pitanje, poprilično pogodilo, tako da je ovo super, nadam se da neće zaseniti pitanje koje je dobilo najviše glasova. A to je: Da li mislite da je sada idealno vreme za tradicionalne biznise da promene svoj način poslovanja, odnosno digitalizuju određene procese. Mislim da smo se kroz ceo razgovor i dotakli dosta ovog pitanja, znači da li samo digitalizacija, da li je to zapravo digitalna transformacija i da li je sada idealno vreme. Digitalna transformacija već duže vreme postoji, i kompanije prolaze kroz proces koji se ne završava, ali eto, da li je sada idealno vreme da se počne ili da se ubrza čitav taj tok.

Momir:

Ukrašću, parafriziraću jedan deo jedne kineske poslovice: Najbolji trenutak da to uradite je bio juče, a drugi najbolji trenutak da to uradite je danas. I opet ću pozajmiti još jednu, samo sa drugog kraja sveta, od indijanaca dakle: Mi ovu zemlji nismo nasledili od naših roditelja, nego smo je pozajmili od svoje dece. Samim time, ako čitavog svog života robujemo prošlosti i ako je naša sadašnjost rob naše prošlosti, mi nećemo uspeti da se od nje odmaknemo i da zakoračimo ka budućnosti. Mi jedino što imamo je današnji dan, sadašnji trenutak, to je jedino što imamo. Prošlost koja je prošla je iza nas, treba iz nje da učimo apsolutno, istorija jeste učiteljica života ali ne treba da bude ona učiteljica koja ima štap i koja nas bičuje svaki dan, treba da bude ona učiteljica koja razume da je uredu grešiti. Dakle, jedini savet na ovu temu koji stvarno uvek mogu da dam, grešite. Znate kako, to je onaj momenat gde svima kažem da li ste uspeli ikada išta u životu da uradite iz prve i da to onda možete da eskalirate, retko ili nikada. Ako ste uspeli, svaka vam čast, voleo bih da vas upoznam. Ali znate, ja se uvek setim Majkl Dzordana i onih njegovih citata, koliko puta je ne znam, odigrao je 300 utakmica u kojima je šutirao poslednji šut, njihov tim je verovao da će on da pogodi, on je promašio, al ga to nije učinilo gubitnikom nego ga je teralo da bude još bolji i da vežba još još i još, dok nije postao čovek koji kao što znamo je osvojio 6 titula, nikad nije bio poražen u finalu i svaki put je bio MVP sa mnogo titula je bio najbolji strelac NBA lige. Dakle, pobednici ovog sveta se rađaju u ovakvim situacijama. Mi živimo u trenutku kada samo je jasnije da postoji prilika. Znate kako, mi smo sada ujedinjeni oko nekih posebnih svrha postojanja, mi sada znamo šta je važno, malo smo više kod kuće, možda malo više kuvamo, možda malo više provodimo vreme sa ljudima koji su nam dragi, okej neki zbog toga imaju i probleme ali nećemo sad o tome, to je možda posao za psihologe, andragoge itd. Ali, ako zapravo volite svoj svet i volite svoj život i obožavate ono što radite i kod kuće ste, sad konačno imate tu priliku da potrošite još malo više vremena na to što više volite. Odjedanputa stvari postaju jasnije, imate malo više vremena za sebe, možete o tome da razmišljate. A onda kada posle dugog čekanja, kao što je bio ovaj vikend bio što je Vladimir pomenuo, odete u prvu šetnju pa vam se odjedanput otvore ne znam sve čakre vašeg uma i vi odjedanputa shvatite da imate najbolju šansu. Ljudi ovo je fantastično vreme da budemo živi, upravo zbog toga što su stvari vidljivije nego ikada. Ovo je trenutak da se zagledamo i da se zapitamo da li mi radimo posao koji treba da radimo, imajući u vidu kakav svet dolazi, a dolazi svet koji će da bude ekonomija sa mnogo manje dodira nego što je bilo do sad. Skandinavci su čekali ovako nešto da ubiju keš. Oni čekaju već 10ak godina da ubiju keš, ovo im je trebalo da kažu: Ljudi keš prenosi korona virus i ko zna koji virus. Zaboravite na keš, hajde da učinimo stvari da budu beskontaktne, hajde da učinimo kompletna plaćanja da budu bez kontakta. Hajde da učinimo da sve bude moguće na taj način. Ako ste vi neko u tradicionalnoj kompaniji, a 90% nas jeste, samo se zapitajte da li to što radite vašim korisnicima daje ono što im je zaista potrebno, čak i kada oni sami ne znaju šta im je potrebno. Da li vaša kompanija vama kao korisniku daje sve što vam treba, ako je odgovor ne, znate šta treba da uradite. 

Vlada:

Super, ovo je i životna filozofija, rekao bih. Krenite danas, šta god da ste, da želite da uradite, od sutra, od ponedeljka, sledećeg meseca, sledeće godine, samo krenite. Biće problema, biće izazova, samo krenite, jer ako ne krenete nećete moći nigde ni da stignete. 

Momir:

Tako je.

Vlada:

Super. Hvala puno Momire na odličnim rekao bih odgovorima, iscrpnim. Nadam se da će slušaoci uživati u našem razgovoru a mi se nadam se vidimo u nekim boljim uslovima uživo.

Momir:

Apsolutno. Smejte se ljudi, budite srećni. 

Vlada:

Pozdrav.

Momir Djekic on SerbianTech podcast

Momir Đekić

Ekspert za digitalnu transformaciju

Momir Đekić je sertifikovani konsultant i trener za digitalnu transformaciju sa decenijskim iskustvom u poslovnoj analizi, dizajnu i implementaciji složenih IT sistema u javnom i realnom sektoru. Nakon završenog Elektrotehničkog fakutleta. završio je i poslovnu školu na Bledu u Sloveniji. Vodio je tehničke i poslovne timove u korporacijama i startapima i snažno podržava rastuću zajednicu tehnoloških kompanija u Srbiji kroz saradnju sa relevantnim institucijama.

Dugogodišnji je novinar Sveta kompjutera, čiji je i kolumnist, a iza sebe ima značajno iskustvo u pisanim i štampanim medijima, televiziji i radiju. Strastveni je ljubitelj gitarske muzike i timskog sporta.

Youtube intervju

Ostanite u toku

Statistika vaših pitanja

Share this page

Tražite nove poslovne prilike?