fbpx

Serbian.tech Podcast 5 pitanja za… Vladimira Pavlovića

Podcast 5 pitanja za… Vladimira Pavlovića

Poslušajte podcast u plejeru ispod

Transkript:

Vladimir Jelić:

Pozdrav svima i dobrodošli u prvu epizodu SerbianTech podcasta iz serijala „5 pitanja za…“.

Ni manje ni više nego prva epizoda pa iz karantina.

Dugo smo razmišljali da li da pokrenemo podcast i šta novo možemo pružiti publici i po čemu se razlikovati. Odlučili smo se da krenemo sa formatom u trajanju od oko 30 minuta, ali novina je što želimo da crowdsourcujemo pitanja. Odnosno želimo da pitamo sagovornika pitanja na koja biste VI želeli da čujete odgovor. Tako da ćete svake sedmice imati priliku da vidite najavu govornika na našem sajtu i da postavite pitanje ili lajkujete pitanje koje vam se sviđa i time ga uvrstite u prvih 5 pitanja koja ćemo postaviti.

Ne zaboravite da pratite naše društvene mreže i website kako biste postavili pitanje narednom govorniku, ali i kako biste čuli odgovore na pitanja mog današnjeg gosta.

Vladimire, hvala puno na probijanju leda gostovanjem u prvoj epizodi koju snimamo kako moramo zbog pandemije tj. iz topline naših domova. Nadam se da će zvuk biti dobar, a zamolio bih te da kažeš nekoliko reči o sebi kao uvod.

Vladimir Pavlovic:

Hvala puno na ovom predstavljanju, moje ime je Vladimir Pavlovic. Ja sam direktor konsultantske kompanije WM Equity Partners i već deset godina mi pomažemo malim i srednjim preduzećima i inovativnim kompanijama da dođu do izvora finansiranja. Ono na šta smo se mi fokusirali nisu bankarski izvori finansiranja već alternativni izvori finansiranja pre sve equity finansiranje od strane regionalnih private equity i venture capital fondova.

S tim u vezi evo već da kažem podržavamo brojne kompanije da svoje poslovanje predstave regionalnim fondovima, a sve u nadi i želji da će se takvi fondovi vrlo brzo pojaviti u Srbiji i da će biti u mogućnosti da ponude equity finansiranje kompanijama.

I s tim u vezi ja bih samo podvukao i ovaj deo završio da je od nedavno usvojen novi zakon o alternativnim investicionim fondovima, a usvajanje podzakonske regulative se očekuje da kažem u narednih par nedelja tako da ćemo imati zaokržen i domaći pravni okvir gde private equity i venture capital fondovi mogu da se osnuju i u Srbiji pa onda će očekujem biti i veća ponuda kapitala za domaće kompanije.

Krenućemo sa pitanjem koje je dobilo najmanje glasova pa evo za početak.

Vladimir Jelic:

Koji savet biste dali startupima u ovoj situaciji? Da li je to smanjenje broja zaposlenih ili pre optimizacija troškova ili slično.

Vladimir Pavlovic:

Pa evo da kažem mi se svi nadamo da ovo vanredno stanje neće dugo da traje. Meni se iz prethodnog iskustva čini da će ova kriza poprilično potrajati ako napravimo paralelu sa krizom iz 2008/2009 godine. Ali ja to ne vidim kao nikakvu veliku pretnju za inovativne kompaije da nastavi sa svojim poslovanje. Upravo svaka kriza nameće drastčnu promenu u poslovanju svih, pa tako i tradicionalnih kompanija. I ovo je sad izuzetna prilika da inovativne kompanije ostvare što više i što bolje kontakte sa tradicionalnim kompanijama, da im pomognu da digitalizuju svoje poslovanje, da im ponude svoje inovativne usluge i na taj način dođu do prvih klijenata. Tako da evo, koliko god da je kriza uvek teška, a ona može i prilika za neke nove načine poslovanja. A pre svega za inovativna rešenja i digitalizaciju, jer videli smo da je većina kompanija primorana na rad od kuće, a upravo je to nešto gde je prostor da inovativne kompanije ponude svoja rešenja.

Vladimir Jelic:

Tako je i videli smo dosta objava da se popriličan broj inovativnih i sada već uspešnih kompanija zapravo je započeo u doba velikih kriza.

Vladimir Pavlovic:

Tako je. Pa ljudi su obično, tako da kažem, lenji dok sve ide kako treba, dok je sve dobro oni nisu baš radi da menjaju neke svoje navike. Kada dođe kriza to je idealna prilika da se nešto dramatično promeni i upravo inovacione kompanije to sada treba i da iskoriste.

Vladimir Jelic:

Da. Dobro, znači, defitivino startapi bi trebali da nastave po svom planu. Da eventualno prilagode svoju uslugu ovim vremenima. Ali definitivno da nastave sa traženjem investicija, da nastave sa daljim finansiranjem projekta da jednostavno budu možda agilniji u ovom periodu.

Vladimir Pavlovic:

Evo sada si ti postavio i ovo drugo pitanje koje smo videli na listi pitanja šta je fokus i šta treba startapovima da bude u fokusu: traženje klijenata ili traženje investitora? (“Šta je važnije za startup kompanije – da pronadju prvog klijenta ili prvog investitora?”)

I to je stara dilema, pa da se našalim malo šta je startije kokoška ili jaje i ja bih rekao da je za razliku od nekih statapova koji ne mogu da dodđu do faze kada imaju svoj proizvod bez nekog inicijalnog investitora. Svi ostali koji imaju taj luksuz da su došli do nekoga MVP-ja, treba da iskoriste ovu priliku da prilagode svoj proizvod i da što pre pomognu tradicionalnim kompanijama da promene svoj način poslovanja. Da na taj način dođu do svojih prvih klijenata i svojih prvih prihoda, a kasnije upravo to će im upravo značajno pomoći da priđu investitorima, da predstave svoje poslovanje, prihode koje već generišu i biće značajno uspešniji i u fundraising procesu.

Vladimir Jelic:

Definitivno se slažem i to nas negde sada vodi možda i na sledeće pitanje. Odnosno u kojoj fazi kompanije fondovi najviše investiraju. Ili možda bolje da pitamo u kojoj fazi bi startapi ili kompanije trebale da traže investiciju? I svakako nadovezivanje na ovo da definitivno ukoliko već postoji neko pomeranje, neki obrt u kom god segmentu kompanije ili startapa, lakše je da dobiju sutra investiciju od fonda, investitora ili bilo koga.

Vladimir Pavlovic:

Pa, generalno postoje investitori za svaku fazu u razvoju kompanije od inicijalne faze gde ih mogu podržati angel investori ili da kažem neki akceleratori pa do određenih kasniji faza kada se ide na globalnu ekspanziju. Ono što je specifično za naš region i dakle da budemo još uži za srpske startapove jeste da nemamo baš širooku lepezu investitora u Srbiji i što kompanija napreduje u svoj daljem razvoju to je bliže nekim stabilnim i ne tako zanemarljivim mesečnim prihodima, ona postaje interesantnija za regionalne VC fondove. Tako da, iz našeg iskustva baš iz ove i prethodne godine u radu  sa regionalnim VC fondovima, kompanija koja može da ostvari između 10 i 20.000€ stabilnih mesečnih prihoda, ima baš široku lepezu regionalnih VC fondova sa kojima može da priča o investiranju. A sa druge strane, one kompanije koje nisu baš u toj fazi, koje su još u pre revenue fazi, one su da kažem uglavnom fokusirane na domaće investitore kojih na žalost nema još puno i to su uglavnom ili angel investitori kojih takođe nema puno u Srbiji ili određeni akceleratori koji su počeli sa svojim poslovanjem u prethodnih nekoliko godina. Tako da, evo još jednom da ohrabrimo startapove da što pre dođu do svojih klijenata, da krenu sa generisanjem prihoda, jer kad imaju već prihode onda im je lepeza investitora mnogo veća.

Vladimir Jelic:

Tako je, možda za nekoga ko nije toliko iz oblasti finansija, dakle, prihodi ne moraju nužno značiti i profit. Da neko ima profit 20, 30 ili 10.000€ mesečno ili kako god.

Vladimir Pavlovic:

Tako je, tako je. Baš da budemo precizni nikakav profit se ne očekuje u prvim godinama poslovanja startap kompanija, ali prostor verfikacija vašeg proizvoda, da postoje klijenti koji su sa vama zaključili ugovor, koriste vaš proizvod, gde vi ostvarujete prihode iz kojih nije nužno da pokrijete sve troškove je nešto što će ohrabriti investicione fondove da podrže vaš dalji razvoj.

Vladimir Jelic:

Videli smo da čak i dosta uspešnih i poprilično poznatih startapa zapravo nisu, aj da kažemo, nisu još uvek profitabilni. Već imaji ogromne obrte.

Vladimir Pavlovic:

Tako je. Jeste, jeste. Cilj investitora u startap kompanije jeste da naprave što veći iskorak ne samo na domaćim, nego i na regionalnim tržištima. A onda u poslednjoj fazi i na globalnim, svetskim tržištima jer tek kada se, da kažem, takav obim i takva pokrivenost tržišta dostigne, e tada će se ostvariti i očekivane stope prinosa za investitore. Tako da kompanije, inovativne kompanije nemaju pritisak da budu profitabilne od strane investitora, ali ono što investitori žele da vide jeste ekspanziju njihovog poslovnog modela sa lokalnog na regionalno, pa i na svetsko tržište.

Vladimir Jelic:

Sjajno. Jednostavno krizna vremena utiču na pitanja, tako da je pitanje u vezi pomoći države koja je najavljena i koliko utiče na olakšanje rada startapa. Da li je potrebno da se ispune određeni uslovi i koliko smatraš da ih domaći startupi ispunjavaju? Znači da li je to neki određeni broj zaposlenih, ukoliko trenutno nemaju zaposlene pa u ovom periodu zaposle, da li stiču mogućnost na određene povlastice, najavljenu pomoć i slično. Ne znam koliko si ispratio i koliko je to sad još uvek tačno definisano, ali eto možda neki osvrt na to.

Vladimir Pavlovic:

Pa evo, ja bih dao dva generalna komentara što se toga tiče. Prvo, ovaj novi paket podrške se odnosi na mikro, mala i srednja preduzeća, a jednim delom i na velika privredna društva. I s’ tim u vezi startap kompanije se najčešće svrstavaju u mikro preduzeća i na taj način su svakako u poolu kompanija koje država može i želi da pomogne. I ceo paket mera se odnosi i na startao kompanije, odnosno ni na koji način nisu isključene iz tog paketa mera. Jedini kriterijum kako sam ja razumeo koji treba da zadovolje jeste da u odnosu na presek iz 15. marta ove godine ne smanjuju broj zaposlenih više od 10%. Tako da to je nešto što zaista svaka kompanija treba da ispuni i s’ obzirom na prilike koje će biti pred startapovima ja verujem da najveći broj startap kompanija mogu da zadovolje taj uslov.

Sa druge strane ono što je jako važno istaći jeste da korišćenjem ovog paketa državne pomoći, država nije rekla da ostali paketi državne pomoći se ne mogu koristiti. Naprotiv, oni su komplementarni tako da startap kompanijama stoji na raspolaganju i poreski kredit koji za investiture u inovativne kompanije, koji je usvojen još prošle godine, za nova zapošljavanja, mogu se koristiti podsticaji u smislu ne plaćanja poreza i doprinosa novozaposlenih i ceo set ovih drugih mera koje je država usvojila. Tako da, evo da kažem, pored ovih opštih i generalnih mera startapovima je mislim više stoje ove mere iz prethodnog perioda. Tako da, oni bi se više na njih trebalo fokusirati.

Vladimir Jelic:

Sjajno. I čini mi se da su sadašnje mere malo manje uslovljene, odnosno da se veći broj kompanija može naći da ispunjava uslove za… Odnosno da veliki broj kompanija ispunjava uslove da može aplicirati i da može dobiti zapravo pomoć.

Vladimir Pavlovic:

Tako je. Ja bih rekao ove nove mere pordrške su vrlo širokog opsega i vrlo širokog obuhvata, a po finansijskim efektima one imaju za cilj da kompanije prežive ovaj period vanrednog stanja. A u nekom finansijskom smislu ove prethodne mere podrške su mnogo, ja bih rekao, obilnije i na njih treba kompanije da se fokusiraju.

Vladimir Jelic:

Hvala i prelazimo na poslednje pitanje koje je dobilo najviše glasova. Eto, neki tvoj osvrt znači… Da li naši vlasnici/osnivači kompanija i startapa imaju svest o vrednosti svoje kompanije i svog projekta? I da li postoji neka prosta računica sutra ukoliko ja želim da prodam moju kompaniju da li ona vredi, ne znam 12 puta mesečni revenue ili 20 x mesečni profit? I da li postoji tako neka prosta računica na koju možemo da okvirno kažemo, aha moja kompanija vredi ili je jednostavno to već neka kompleksnija računica.

Vladimir Pavlovic:

Ja bih prvo istakao da ako poredimo startap kompanije sa tradicionalnim kompanijama, ja bih rekao da su vlasnici statap kompanija mnogo više svesni vrednosti svojih kompanija od vlasnika tradicionalnih kompanija koji su obično često zbunjeni različitim metodama vrednovanja. Sa druge strane imajući u vidu da se svi investitori suočavaju sa velikom dozom neizvesnosti kako će neki startap da razvije svoje poslovanje i koliko će biti uspešan, tu ne postoje neke egzaktne metode vrednovanja sa jedne strane, ali nam je praksa pokazala da u različitim fazama razvoja kompanija određeni iznosti finansiranja su dostupni. Tako, da kažem, na samom početku kada startap ima ili MVP proizvod ili ideju, od strane angel investitora ili određenih akceleratora, njima stoji na raspolaganju izvori finansiranja u iznosima od 10.000 do 100.000€. U nekoj kansijoj seed rundi kada već postoje prvi klijenti, startap može da finansira svoje dalje poslovanje sa iznosima od 50.000 do 500.000€. Dok u sledećoj rundi A, kada već postoje stabilni prohodi ovo finansiranje može da se kreće između 500.000 i 2.500.000€. Naravno, za kasnije runde finansiranja, kada se prelazi na globalno tržište, ovi iznosi za finansiranje mogu bit i znatno veći.

Znači, još jednom da podvučem, ne postoje toliko egzaktna pravila za vrednovanje startap kompanije, ali kompanije u određenim fazama mogu da računaju na određene da kažem iznose za finansiranje i po pravilu investitori uvek traže manjinski paket vlasništva, tako da osnivač zaista će imati najviše benefita ukoliko njegova kompanija bude uspešna i na globalnom nivou. Tako da, ako već imamo opredeljene neke raspone, u smislu finansijskih sredstava, koje će startap dobiti, ako već znamo da će to biti manjinski vlasnik kao novi investitor, onda ostaje još fino pregovaranje oko tačnog procenta. Da li će to biti 15% ili 20%, 25%, a to opet najčešće ne zavisi od nekog finansijskog modela, već od procene investitora koliko je tim dobar i pouzdan, koliko proizvod koji je startap se razvio i koliko je inovativan, koliko će biti jedinstven, odnosno koliko vremena neće imati neku znaćajniju konkurenciju. A to sve će doprineti da globalno napravi jednu globalnu ekspanziju i u krajnjoj instanci posle X godina investitori će imati profitabilnu kompaniju.

Vladimir Jelic:

Jasno, sjajno. Da mislim da možda sad ta razlika između tradicionalnih kompanija i možda, da kažem, inovativnih je u tome što osnivači inovativnih kompanija negde računaju na neki exit na kraju puta. Dok, možda, tradicionalne kompanije više gledaju da će to biti komanija koja će trajati narednih 20, 50 godina i slično. Ne znam, da li se slažeš sa tim, da li imaš isti pogled.

Vladimir Pavlovic:

Tako je, dobar deo tradicionalnih kompanija su osnovane kao porodične kompanije čiji smisao nije da jednog dana vlasnik to proda nekom drugom investitoru već da obezbedi posao za svoju decu. Međutim, kako vreme prolazi i kako deca osnivača imaju prilike da odu u inostranstvo, da se školuju i da dobiju možda negde i bolje poslovne ponude, sve nam se češće javljaju osnivači tradicionalnih kompanija sa zahtevom da pogledamo njihovo poslovanje, da vidimo šta treba izmeniti i kako da ih pripremimo za investiture od strane nekih ili strateških investitora ili investicionih fondova. Sa druge strane, obično mlađe generacije koje su osnivači inovativnih kompanija u startu znaju da ako žele da budu globalni igrači, svakako će morati u svoju vlasnički strukturu u nekom trenutku da prime nekog institucionalnog investitora i onda od samog početka ceo sistem i celo poslovanje kompanije se zasniva na nekim mnogo boljim i transparentnijim osnovama.

Tako da, ja bih rekao, da u tom smislu te mlađe generacije osnivača inovativnih kompanija su u prednosti, njima je mnogo lakše da pristupe neki institucionalnim investitorima od strane ovih tradicionalnih kompanija koje često su pomešale biznis i porodicu pa je potrebno značajno vreme da se ta veza na odgovarajući način razdvoji bez nekih velikih posledica za osnivača.

Vladimir Jelic:

Jasno, jasno. Nisam siguran da li si se bavio i praktično akvizicijama, odnosno izlaskom osnivača i prodajom celokupnog startapa ili tradicionalne kompanije. I kratak samo osvrt ukoliko dođe do toga da neki osnivač želi da potpuno proda svoju kompaniju, da li može on da računa na neki iznos. Da li može samosatalno da sračuna, i kaže ok moja kompanija mesečno ima mesečni obrt od 100.000€ znači ja mogu da je prodam za stotine hiljada ili slično.

Vladimir Pavlovic:

Pa, naše inovativne kompanije su uglavnom poprilično mlade i mi nismo imali tu priliku da njima pomažemo u exitu, bar za sada. Sa druge strane imamo bogato iskustvo za tradicionalne kompanije koje su, gde su vlasnici poželeli da iz jednog ili drugog razloga ponude ili manjinski ili većinski ili, da kažem, 100% vlasništva bilo strateškom, bilo nekom finansijskom investitoru. I često, evo da kažemo, da prokomentarišemo, dva metoda vrednovanja kompanija. Jedno je diskontovanje novčanih tokova, kada investitor ceni vrednost kompanije na bazi mogućih profita koje će kompanija ostvariti. I taj metod zbog subjektivnosti pretpostavke se vrlo sada manje koristi, u odnosu na relativno vrednovanje gde se uzmu pokazatelji određeni poslovanja kompanije. Recimo EBITDA ili da kažem iznos neto dobiti ili ukupni prihodi i porede se između sličnih kompanija u branši i pomnože se odgovarajućim multiplikatorima da bi se došlo do vrednosti kompanije.

To su, da kažem neki, dva generalna metoda vrednovanja. Ono što je važno istaći jeste da kod ovog relativnog vrednovanja ne možemo naći dve identične, iste kompanije pa je zbog toga ovaj metod opet, da kažem, nije toliko jednostavan za upotrebu i uvek je bitno poći i od specifičnosti svake kompanije. Odnosno, da li kompanija ima neku imovinu koja joj nije neophodna za obavljanje osnovne delatnosti, da li se ta imovina može prodati, unovčiti ili može ostati inicijalnom vlasniku, a novi investitor može kupiti samo biznis. Tako da, svakako, i tu stojimo na raspolaganju zainteresovanim kompanijama da im pomognemo kod vrednovanja njihovog kapitala na exitu. I da kažem, ne samo vrednovanja, već i da ih povežemo sa regionalnim investitorima koji ulažu i u porodične kompanije u našem regionu.

Vladimir Jelic:

Odlično! Hvala puno, Vladimire na odgovorima na pitanja. Nadam se da će slušaocima biti interesantno da čuju i nadam se da ćemo uskoro pričati u nekim boljim uslovima, odnosno uživo.

Vladimir Pavlovic:

Hvala puno na prilici da ispričamo, iako uslovi nisu bili idealni meni je bilo veliko zadovoljstvo da budem vaš prvi gost. Tako da želim puno sreće i u narednom radu.

Vladimir Jelic:

Pozdrav!

Vladimir Pavlovic:

Hvala puno, zdravo.

Vladimir Pavlovic WM Partners

Vladimir Pavlović

WM Equity Partners, Director

Vladimir ima 20 godina iskustva na srpskom i regionalnom finansijskom tržištu, radeći kako na kreiranju zakonskog i institucionalnog okvira (Narodna Banka Srbije, Centralni registar HoV), tako i kao aktivan učesnik na tržištu (direktor brokersko-dilerskog društva FIMA International, portfolio menadžer i predsednik Nadzornog Odbora Društva za upravljanje investicionim fondovima FIMA Invest).

Jedan je od osnivača kompanije WM Equity Partners i njen direktor. Učestvovao je u brojnim projektima prikupljanja kapitala za male i srednje kompanije, restrukturiranju njihovih finansijskih obaveza i unapređenju korporativnog upravljanja. Vodio je brojne projekte finansirane od strane međunarodnih finansijskih institucija (IFC, EBRD, itd) i donatora (EU Delegacija, USAID, itd). Diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Fakultetu Političkih Nauka (oblast javnih finansija).

Od 2006. godine ima CFA zvanje a od 2019.godine je član Nadzornog odbora udruženja CFA Society Srbija.

Ostanite u toku

Statistika vaših pitanja

Share this page

Tražite nove poslovne prilike?