fbpx

SerbianTech Podcast 5 pitanja za… Manuelu Stamatović

Podcast 5 pitanja za… Manuelu Stamatović

Poslušajte podcast u plejeru ispod

Transkript:

[00:00:00.000] – Vladimir

U današnjoj epizodi podkasta „5 pitanja za…“ dobićete mnoštvo informacija i korisnih saveta o tome kako da vodite uspešan marketing, ali i priliku da saznate kome da se obratite ukoliko to niste u mogućnosti da radite sami. Moje ime je Vladimir, a moj današnji gost je Manuela Stamatović – osnivač Puzzle Consultinga.

[00:00:39.800] – Vladimir

Zdravo Manuela, hvala puno što si izdvojila vreme da budeš danas sa nama. Za početak znamo da si radila u nekim velikim kompanijama kao što su L’Oreal, Erste banka… Pa kakvo iskustvo iz velikih komparacija, velikih sistema i možda da uporediš sada kada si svoj na svome, kada imaš svoju agenciju i kako to izgleda.

[00:01:05.000] – Manuela

Meni je uvek želja bila da radim u velikoj korporaciji. Još dok sam studirala, veoma rano sam znala da želim da se bavim marketingom. To sam i studirala u Parizu. Veoma brzo sam znala da želim da stavim marketingom u nekoj velikoj firmi. Imala sam  sreću te davne 2001. da se prvo zaposlim u Koka-Koli, Koka-Kola punionici, gde sam imala priliku da budem njihov Graduate Trainee. To je program koji mislim da imaju dan danas, za ljude koji tek završe fakultet.

[00:01:45.470] – Vladimir

Program koji traje 30-50 godina već, ako ima svake godine, iz godine u godinu.

[00:01:44.700] – Manuela

Super je što dobiješ priliku da prođeš sve sektore, da upoznaš apsolutno poslovanje firme iz svih uglova i onda nakon tog iskustva praktično se dogovoriš i vidiš zajedno s menadžmentom gde se najbolje uklapaš . Lepo je krenuo, moram isto da kažem da u to vreme nije bilo ovde kod nas mnogo velikih multinacionalnih kompanija. Tek je tržište kasnije počelo se otvara. Tako da sam bila posebno zahvalna za tu priliku. Avantura se onda nastavila u L’Orealu gde sam se uredno prijavila na oglas, koji su tada još bili u novinama što danas veoma retko mislim da se dešava.

[00:02:33.200] – Vladimir

CV si slala poštom, nisi mejlom.

[00:02:35.900] – Manuela

Tako je! Imali smo kompjutere,  što je bilo dobro, štampače, ali bukvalno bilo ko je tražio posao kupovao je dnevne novine koje su isto bile, sem Politike, mislim da su sve bile neke druge koje ne postoje danas više. I pretraživao si oglase, imao si tamo šta treba da pošalješ – koverta, pošta… Onda su bili razgovori, dolazile su kolege iz Pariza i tad sam imala sjajnu priliku, pošto su tek počeli da grade L’Orealov biznis u Srbiji. Imala sam tu sjajnu priliku da prvo odem godinu i po dana u Pariz, da se upoznam s kompanijom sa kulturom da naučim posao – pošto mi je to praktično bio prvi put da sam radila u marketingu i stvarno mogu da kažem da da me najviše L’Oreal naučio tome svemu što i danas radim u marketingu. Nakon tih godinu i po dana u Parizu sam se vratila ovde, bila sam prva osoba u marketingu u L’Orealu u Srbiji i polako smo onda godinama gradili tim. Dobili smo da vodimo i Bugarsku iz Srbije, tako da se onda to onako organski lepo, lepo širilo.

[00:03:58.100] – Vladimir

Super! A kako izgleda preći iz te industrije u bankarski sektor?

[00:04:05.300] – Manuela

Mislim da tu imamo jedno lepo pitanje koje je neko postavio od slušalaca, pa bih se možda onda osvrnula na na to kako je bio upravo taj prelaz iz robe široke potrošnje u bankarstvo. Bio je definitivno veoma izazovan.

[00:04:26.600] – Vladimir

A kako si se navikla sada na nove promene što se tiče čitavog način rada funkcionisanja, mada, u digitalnom svetu, mi smo negde i bili naviknuti na ovakav vid funkcionisanja, ali možda sada sa tradicionalnim kompanijama je to malo izazovnije.

[00:04:48.100] – Manuela

Prvo što možda bi bilo dobro da kažem – jeste da ja nisam odrasla u digitalnom svetu. Ja sam da oni generacija koje su odrasle bez interneta, bez mobilnih telefona… Ja sam se s mobilnim telefonom Nokiom 5110, da naglasim, to je bez kamere, bez pristupa internetu i tako dalje, se susrela sa mojih 21, 22 godine. Tako da sam odrasla u potpuno drugom okruženju, ali da, nekako svi su mi dogovorili kad sam se odlučila na to da da otvorim svoju firmu: „Jao videćeš sada kad budeš preduzetnica, sve je to mnogo teže, mnogo si hrabra“. Ja nekako to nisam uopšte tako osećala jer sam, kad sam malo razmislila, shvatila da sam ja u stvari i u tim velikim korporacijama bila preduzetnica. Jer kao što sam rekla, u L’Oealu, kad sam počela – ja sam bila jedina u marketingu i bukvalno su mi dali – evo ti radi. Imala sam podršku iz centrale, u smislu da su govorili koji će se proizvodi lansirati, da smo dobijali neke prateće materijale, ali sve to što je posle bio posao da se to prilagodi za lokalno tržište, da se napravi plan lansiranja, da se napravi plan kampanja, da se radi, da se prave dogovori sa agencijama, na kraju krajeva da se zaposli ljudi, da izgradi tim – sve to bilo na meni, na mojim idejama, kako ću se  ja organizovati, kako ću ja isplanirati, kako će sve to da ide – i onda se ustvari shvatila da kroz celu moju karijeru sam ja bila preduzetnik samo što je to bilo u okrilju velikih kompanija i nekako sam samo to nastavila i kad sam kad sam svoju firmu otvorila. Jedina razlika je, koja nije zanemarljiva, što ne postoji više ta neka podrška velikog sistema. Sve radiš sam, od najbanalnijih administrativnih stvari, do toga da li ćeš imati sebi da isplatiš zaradu na kraju meseca. Nema nekog ko će to da uradi umesto tebe, sve radiš sam, nema nekome da delegiraš kao kad imaš svoj tim – pa evo uradi ti, sve je na tebi. Mada koliko je to možda teško – toliko je i zanimljivo.

[00:07:21.600] – Vladimir

Baš kao što si pomenula sada za sve te neke stvari koje su postojale, koje postoje već duže vreme, sada je naziv intra preduzetnik, gde neko u korporacijama zapravo radi kao preduzetnik gde možda veliki sistemi tu ne dozvoljavaju puno odstupanja,  pa je to ovaj malo izazov kako ja sad da predložim menadžmentu neki potpuno novu ideju i neki potpuno novi plan koji se možda neće isplaćivati u prvoj godini u prvih par godina. Ali mislim da je i Nevena u prethodnoj epizodi pomenula da je zapravo i HR i neki pojmovi koji su sada onako base words, postojali i previše više godina i više decenija samo su se zvale drugačije. Kao što znaš, ovim podkastom  upravljaju slušaoci, odnosno postavljaju pitanja tokom sedmicee za tebe. Nadamo se da ćemo uspeti da odgovorimo na neke to njihove trenutne izazove, probleme i blokade pa bih krenuo od prvog pitanja, koje je dobilo najmanje glasova, a to je: 1. Nakon toliko godina u marketingu, šta bi ste izdvojili kao najveći izazov?

[00:08:41.200] – Manuela

Za mene je to definitivno bilo kada je digital počeo da raste i da bude  ozbiljan deo poslovanja. Kao što sam rekla na početku – ja nisam odrasla u digital svetu, i možda, da kažemo mlađim slušaocima,  će to može da zvuči i malo neobično, ali meni je to definitivno bio veliki izazov. Predstaviš sebi da to što si učio na fakultetu i to što si učio kad si učio zanat, kao što sam ja učila zanat marketinga u L’Orealu – nama se tada sve odvijala na analognim kanalima. Znači TV reklama je bio zakon, ako pričam o oglašavanju, oglašavanje u štampanim medijima isto tako, što se sad slabije radi, bilbordi… I šta je bilo jako popularno – mnogo su se radile promocije, eventi, taj direktan, da kažemo dodir, sa kupcima, sa potrošačima, sa medijima i pravo da ti kažem meni to malo u današnjem, ne samo zbog pandemije, nego malo mi to nedostaje. Jer mislim da to onako, ne samo daje odatnu čar ovom poslu, nego tako se dobijaju fantastične informacije koje trebaju dalje, da se razvija ne samo posao nego i proizvodi tako dalje. Znači za mene to definitivno bio izazov, jer kad sam prešla iz L’Oreala u bankarski sistem, tad je bila 2009. godina. Tad je to nekako počela da se razvija malo više i kod nas, plus bankarska industrija je tu digitalizaciju morala da prihvati mnogo brže zbog svih tih novih nekih konkurenata koji su počeli da se pojavljuju – tehnološke kompanije koje su odjednom počele da takmiče sa bankama i potpuno smo prvo bili u šoku kao počeli su konkurenti da nam se pojavljuju ni od kuda. To je definitivno bio izazov i za mene je to značilo: Ok ja moram da sednem i opet da krenem da učim i da naučim. Ja se sećam najbanalnijih stvari kad se pojavila reč blog. Odjednom su svi počeli da pričaju blog, kao šta je blog? I onda smo se mi šalili međusobno: kao jao blog, blog hahaha mislim sad ćeš da budeš bloger. I nama je to potpuno bila, u tom momentu, pojavilo se nešto što nismo znali ništa je ni gde da ga uvrstimo. Sad kad to nekome pričaš je to potpuno normalno ali da kažem to je stvarno jedan najbanalniji primer. Da ne pričamo o mnogo komplikovanijim stvarima, kao što je izrada veb sajta, oglašavanje na Googleu, koje je jako kompleksno, baner oglasi kad su se pojavili…

[00:11:41.140] – Vladimir

Imaćemo pitanje i o plaćenim oglasima.

[00:11:43.500] – Manuela

Definitivno bih rekla da je to bilo negde naučiti, OK, posao marketinga se kompletno promenio. Ostale su tu i neke suštinske stvari koje dan danas treba da se rade i da kažem i pandemija je sad neke stvari još dodatno ubrzala. I ko  nije na vreme sve o da zagreje stolicu i da nauči, naručitno mlađih generacija. Bukvalno to što smo mi radili pre 20 godina kad sam ja počinjala u marketingu, to se skroz promenilo u današnje vreme.

[00:12:20.800] – Vladimir

Tvoje mišljenje, da li se sada brže menjaju stvari, obzirom da tehnologija napreduje neverovatno brzo, tako da sada da kažeš skratilo se to vreme učenja od nule.

[00:12:33.300] – Manuela

Apsolutno, mislim definitivno to želim možda da kažem i svakome ko želi da se bavi marketingom, ko se bavi marketingom – nema naučio sam i radim svoj posao. Marketing je stvarno učenje svaki dan morate mnogo da čitate, da slušate podkaste, da pričate s ljudima, da idete na konferencije. Sad, hvala Bogu, mnogo toga ima online i da je besplatno, ima mnogo online platformi za učenje… Na društvenim mrežama, na kraju krajeva, toliko ima dostupnih informacija koje ne koštaju ništa. Njuzleteri na koje možete da se pretplatite… Mora stalno da se prati, da se čita, da se uči… Ja ne pričam o tome da mora specifično, ja moram sad da budem obučena da znam da radim oglašavanje na Googleu. Ne, ja ću zato nekog da angažujem koja ekspert za to, ali moram da razumem kad dobijem plan od tog eksperta vezano za to oglašavanje. Moram da znam šta mi je poslao. Ja kad sam počela da se bavi marketingom to nije ni postojalo, tako da mora mora stalno stalno da se uči…

[00:13:44.100] – Vladimir

Da na kraju možeš da odobriš ili da ne odobriš, da se razumeš.

[00:13:49.600] – Manuela

Ja sam na kraju odgovorna za rezultate. Ako ja ne razumem to što meni neko da, da l’ to treba tako da se radi ili ne, svi možemo da pretpostavimo u kom pravcu, nepoželjnom pravcu, bi to moglo da ode.

[00:14:06.700] – Vladimir

Drugo pitanje – šta je najviše uticalo na osnivanje sopstvene marketing agencije? Obzirom da si uvek bila bila preduzetnik , nije neka…

[00:14:17.200] – Manuela

Ja sam stvarno mislila da ću ja da radim u velikim korporacijama do penzije. Mada sam često menjala firme, nisam bila to ja sam sad u firmi kao što rade Japanci ili kao što je kod nas još uvek, dosta toga ovaj ima. Ja sam često menjala firme, ali ja sam bukvalno verovala u to da ću ja ceo život da radim u nekim velikim firmama i to je to. Nikad nisam imala tu ambiciju da ja želim pošto-poto da imam svoju firmu. Mogu samo da kažem da nije to bila neka moja svesna odluka nego prosto se tako desilo da sam se, prosto možda mogu i da kažem, zasitila – jer i to moje menjanje firmi je često uticalo… Zašto sam to radila – zato što sam uvek tražila nešto novo, htela sam da učim nešto drugo i prosto posle nekog određenog vremena u istoj kompaniji, sa istim proizvodima, istom sistemu shvatiš da se sve vrti u krug iz godine u godinu. Verujem da je to negde odlučilo da ja prelomim. Uspela sam da napravim jednu kraću pauzu, koju nisam pravila bukvalno od kad sam krenula u školu. Samo mi se nadovezivalo jedno na drugo, i taj neki period od nekih pet-šest meseci mi je dozvolio i da isčistim glavu, da se posvetim nekim stvarima koje mene lično zanimaju, da ono stvarno se vratim sebi. Nekako mi je ta ideja sama došla – da ja ustvari mnogo volim to što radim i da mnogo volim da se bavim marketingom, ali da želim to da radim na drugi način i da ima mnogo firmi, naročito malih i srednjih preduzeća kojima treba pomoć, naročito na marketinškom polju, ali da nemaju kome da se obrate. Onda sam prosto negde odlučila -hajde da nastavim da radim to što sam radila i do sada, ali da radim sa raznim firmama, što meni negde daje tu dinamiku da stalno dolazim u dodir sa novim ljudima, sa novim industrijama, sa novim proizvodima… Meni su klijenti iz raznoraznih branši, veoma često su to branše u kojima ja nisam radila, tako da stalno učim i stalno mi je zanimljivo i ništa ne može da zameni lični kontakt, to sam negde ranije rekla koliko mi nedostaje taj lični kontakt sa sa potrošačima i sa kupcima. To mnogo znači – kad možeš da sedneš, da popričaš, da čuješ neko mišljenje imaš taj lični kontakt to mnogo bitno i posle za sve što se radi u marketingu.

[00:17:00.900] – Vladimir

Tako je! Nisu za džabe konferencije, zapravo, velike kompanije posećuju konferencije koje realno svi svi znamo za njih. Kao kad se Koka-Kola, na primer, ne bi pojavila na nekoj konferenciji za prehranu ili piće, ili ne bi bili na svim televizijama, u reklamama, jednostavno ljudi bi polako zaboravili. Ali taj lični kontakt i kad se vidiš sa nekim, sedneš, popričaš – to je totalno drugačije. A koliko uspeš sada da izdvojiš vreme za sebe, kada je ovaj kad je sve na tebi?

[00:17:39.900] – Manuela

Mislim da je tu možda, Vlado, i malo zabluda kad si preduzetnik sad se ti sam organizuješ, imaš vremena za sve, malo raduckaš,  pa nije baš tako… Ali šta je dobro – što možeš da se organizuješ onako kako tebi odgovara, i to je super. Ja na primer nisam neko ko voli mnogo rano da ustaje, a to sam morala dok sam radila u korporacijama, jer prosto zna se kad je radno vreme, plus kad si u kolektivu ne možeš ti uvek da dolaziš poslednji, malo je bezveze. Tako da što se toga tiče dobiješ neku slobodu. Ne moram više da ustajem u 7:00 h ujutru što mi mnogo znači, ali ja onda radim kad je meni bioritam najaktivniji.  Ali isto tako znači kad su neki veći projekti, kad ima puno posla, onda ne postoji radni dan, ne postoji vikend, radi se svaki dan – tako da mi se dešava nekad da ne znam ni koji je dan u nedelji, jer stvarno nemam više to subotom i nedeljom odmaram. Ne, nego orijentišeš se prema poslu, ali onda zato kad nekad radiš ceo vikend, onda možda ponedeljak, utorak možeš da odeš na bazen, možeš da obaviš sve nema gužve nigde, što je super, nisi zaglavljen u saobraćaju, što meni na primer mnogo znači. Što se trudim kad su sastanci uživo, što je sad malo manje ali nadam se da će to da se vrati, ja ih uvek zakazujem i trudim se da ih zakazujem tad kad nema mnogo saobraćaja – što kad radiš u velikoj firmi baš i ne zavisi uvek od tebe. Tako da su to neke čari, ali da se manje radi – ne. Rekla bih pre da se više radi.

[00:19:20.300] – Vladimir

Pomenuli smo plaćeni marketing – koliko se vremenom menjao od televizije, štampanih novina, bilborda i tako dalje – do sada digitalnog. Pa koliko plaćeni marketing na društvenim mrežama može da doprinese?

[00:19:42.800] – Manuela

Ja bih rekla da je možda čak i obavezan. Ali izdvojila bih najviše Instagram i Facebook, pošto na LinkedInu nisu algoritmi još uvek tako nemilosrdni kao na ove druge dve društvene mreže, plus oglašavanje na LinkedInu je dosta skupo i vidljivost je na LinkedInu stvarno još uvek dosta velika, naročito sad od kad su uveli mogućnost da ja preko svog privatnog profila mogu da pozovem moje konekcije da zaprate poslovne profile – i to fantastično podiže broj  pratilaca. Ali naravno, moraš da radiš na broju svojih ličnih folovera. To bi svakako svakome preporučila ko želi da se ozbiljno bavi poslom, ne samo da se bavi marketingom – da obavezno ima svoj lični LinkedIn profil i da ga gradi, da ga uredi, da popuni sve potrebne informacije i da gradite konekcije – jer evo šta ja mogu da kažem je da je meni to mnogo pomoglo, ne samo sad kad imam svoju firmu, nego i ranije. Ja sam dva posla dobila preko LinkedIna, tako da nije zanemarljivo. Pre pet godina, šest, nije toliko bila živa mreža ali sad apsolutno mislim da je mnogo korisna i da je treba upotrebljavati. Što se tiče Facebooka i Instagrama, znamo svi kakvi su algoritmi. Organska vidljivosti jako mala, naročito ako si tek napravio svoj profil i mislim da je, ako neko želi da to bude primarni kanal komunikacije za neki brend i proizvod, apsolutno treba da izgvoji neka sredstva, ali to ne mora da bude mnogo. Već za 50-100 evra mogu da se postignu dobri rezultati. Šta je samo tu važno – jeste da pre nego što krene bilo šta da se radi i da se ulaže novac u oglašavanje na društvenim mrežama, da se napravi i da se postavi cilj šta u stvari želimo da postignemo. Ne samo hajde pare pa da vidimo, nego hajde da vidimo šta šta želimo. Da li želimo da podignemo broj folovera? Da li želimo da prodamo proizvod, jer i to sad je omogućeno. Da li želimo da ti posetioci dođu na naš vebsajt? Šta je šta je to što želimo da da postignemo? Da ne pričam o tome kome želimo da se obraćamo i tako dalje, mislim tema je dosta široka da nemamo vremena sad da pričamo toliko detaljno to. Ali da, treba, ne mora da košta mnogo, ali pre nego što se bilo šta krene – da se radi da se napravi cela ta neka strateška priprema.

[00:22:34.700] – Vladimir

Super, mislim da si super odgovorila na pitanje. Hajde možda da se otvoremo, ne znam koliko radiš plaćani marketing, ne na društvenim mrežama, nego na pretraživačima i slično, AdSense ili Google Ads…

[00:22:53.100]

Kao što sam rekla – ja lično nisam ekspert za to, ali imam sjajne saradnike s kojima to radim. Mnogo verujem u Google oglašavanje, bilo da je tekstualno ili preko Google display Networka. Apsolutno mislim za vidljivost brenda, proizvoda, naročito kad je brend na početku, da je mnogo važno. S tim da tu isto treba biti oprezan oko jedne stvari – ako je potpuno nov brend oglašavati se na Googleu po svojim brend imenom nema mnogo smisla, zato što prosto ljudi to neće pretraživati, ali apsolutno ima smisla oglašavati se u kategorijama koje su vezane za taj proizvod. Mislim da je Google oglašavanje sjajan alat i da odsutno ga treba koristiti. Šta isto mislim da kod nas se ne koristi dovoljno, a da je sjajan alat je imejl marketing. Vidim da je u poslednje vreme počelo to malo da se pokreće, ali isto kao što sam rekla i za društvene mreže i za imejl marketing, je mnogo važno se napravi ta priprema pre toga. Nije sad stvar samo u tome da nađem neki alat, da ubacim neke slike i neki tekst i da to onda šaljem, nego je bitno hajde da vidimo šta želimo, kome se obraćamo, šta želimo s tim imejlom da da postignemo. Apsolutno mislim da nedovoljno se koristi uvek. Pandemija je to dosta pogurala. Verujem da će se u narednom periodu to sve više i više razvijati, ali ko želi da se upusti u u taj deo – isto priprema pre toga je je mnogo važna. To je nešto što ja pričam i sa mojim klijentima. Često se ljudi žalete: hajde da krenemo odmah nešto da radimo, da imamo odma rezultat zato što i konkurencija to radi, na primer, ili su videli negde… Uvek kažem stop – hajde prvo da se vratim korak unazad i da vidimo šta hoćemo u stvari da postignemo. Koji su nam ciljevi? Gde želimo da firma ide u narednih godinu dana? Jer može da se ispostavi da to što smo hteli da uradimo nasumično zato što je to neko radio, da to možda nije najbolji put zato što nama treba, da možda bolje da novac uložimo u nešto drugo, jer novac je uvek ograničen. Zašto da se rasipamo? Hajde prvo da utvrdimo šta hoćemo, kome se obraćamo, gde je ta naša ciljna grupa. Možda manje koristi društvene mreže, možda je više na Googleu, na primer ako pričamo digitalu marketingu. Tako da, individualno je za svaku za svaku firmu i za svaki brend ali uvek ne zaletati se, nego prvo definisati ciljeve, što nekad ume malo da smara. Ja to znam i to možda i najdosadniji deo posla ali je mnogo važan.

[00:25:56.600] – Vladimir

Tako je, na kraju znate koja su očekivanja. Ne dolazite ti i klijent u situaciju da bude nezadovoljan, a zapravo ni u startu nije ni znao šta će biti ishod te kampanje.

[00:26:11.500] – Manuela

Tako je! To si u pravu, to je isto problem. Ako nismo postavili cilj – kako ćemo posle da izmerimo da li smo to dobro uradila ili nismo? Moramo po nečemu da  da se merimo. Apsolutno se slažem – ta disciplina još malo nedostaje, rekla bih tako. Često se iznenadim koliko se neke stvari rade nasumično i da – one mogu da funkcionišu neke vreme, i one će da daju rezultate neko vreme. Ali uglavnom dođe onda ta tačka da dođemo i ništa se više ne dešava, i kao šta ćemo sad. A nemamo načina kako da izanaliziramo ovo što je bilo što se desilo pre toga.

[00:27:01.200] – Vladimir

Ali da podvučemo liniju – plaćeni marketing bi bilo zgodno implementirati čak i u ranim fazama.

[00:27:09.700] – Manuela

Apsolutno – nek’ svako odredi za sebe koliko može da uloži i gde želi da uloži, ali uvek – priprema pre toga.

[00:27:17.800] – Vladimir

Četvrto pitanje: planiram da započnem sa marketingom za posao koji nije dovoljno zastupljen u Srbiji. Šta je potrebno da uradim da imam uspešan marketing? Pretpostavljam, da znači posao nije dovoljno zastupljen u Srbiji, koje bi neke marketing strategije možda bile zgodne za tako nešto.

[00:27:42.100] – Manuela

Mislim da nije čak ni toliko to problematično što to nije toliko zastupljeno. Kao što sam rekla i malopre prvi korak je postavljanje ciljeva. Možda sad već malo dosadna, ali za započinjanje bilo kakve marketinške akcije i aktivnosti, mnogo je važno postavljanja ciljeva. Znači postavka ciljeva šta želimo da postignemo, kome se obraćamo pošto je posao nov, nemamo tu mogućnost da analiziramo ono što je pre toga bilo – što isto  preporučujem za za firme koje već imaju neko poslovanje. Pre nego što krene bilo šta da se radi konkretno u marketingu, uvek treba analizirati ono što je prethodno rađeno, ukoliko je to naravno moguće. Da se nauči nešto iz toga i da bi se nadograđivalo dalje. Pošto ovde imamo posao koji je nov, rekala sam postavka ciljeva, definisanje ciljne grupe kojima se obraćamo, i onda uglavnom preporučujem da se odaberu dva do tri strateška pravca marketinška na kojima želimo da radimo. Pošto ovde imam nov brend jedna od tačka bi svakako trebalo da bude građenje Brand awareness ili prepoznatljivosti brenda. Marketinški napori bi trebali da ide u tom pravcu – kako da moj brend postane poznat. Drugi neki pravac može da bude, OK, hoću da privučem kupce pošto ne znam sad tačno  šta je u pitanju, ovo sad pričam najuopštenije moguće. Prikupljanje lidova, ‘aje da kažemo kako se kaže ona u digitalnom svetu, kojima posle mogu kasnije nešto da planiram.

[00:29:29.400] – Vladimir

Kroz neke možda edukativne objave, koje će pomoći ljudima da shvate da je taj proizvod, da im je potreban da ili da imaju problem.

[00:29:42.700] – Manuela

To je sada upravo sledeći korak. Kad napravimo ta strateška pravca, onda tek dolazimo do toga koje aktivnosti ja treba da sprovodim marketinške da bi to postigao. Na primer Brand awareness, smo rekli podizanje prepoznatljivosti brenda, jedna od stvari može da bude to što što si ti rekao, drugo može da bude i po meni treba da bude da postoji vebsajt mislim da u današnje vreme nijedna firma sebi ne može da dozvoli da nema vebsajt, jer to je naša vizit karta u digitalnom svetu. To može da bude lansiranje društvenih mreža pa eventualno i plaćeno oglašavanje na društvenim mrežama. Mogućnosti su velike, ali da bi marketing bio uspešan, kao što je ovde bilo pitanje, mnogo je važna ta priprema pre toga. To ne mora da bude mnogo komplikovano. Posao nije zastupljen u Srbiji, znači da je najverovatnije zastupljen negde u inostranstvu. Šta bih ja svakako ovaj preporučila u toj pripremnoj fazi – da se to istraži malo kako to funkcioniše u tim nekim drugim zemljama. Šta su možda neke marketinške aktivnosti koje su oni radili? Što mi moramo da izmišljam u toplu vodu ako je neko drugi to možda već dobro odradio? To može sve da pomogne u toj nekoj pripremi i tek onda idemo na to da li ćemo da se oglašava na društvenim mrežama, na Googleu i tako dalje.

[00:31:11.500] – Vladimir

Šta misliš da li je zgodno odmah krenuti sa svim društvenim mrežama, ili možda za početak nekako odrediti gde je otprilike ta ciljna grupa, na koji mrežama i fokusirati se. Ako je to mlađa populacija – Ok ja ću budem samo na TikToku, neću da gubim vreme, i nije poslovna ciljna grupa, neću da gubim vreme na LinkedIn, na Facebook i slično, ili ići sve kanale?

[00:31:36.500] – Manuela

Mnogo zavisi koliko je velik biznis. Ako neko ima mogućnosti, resursa i tako dalje, da krene široko – ja sad ne bih rekla da ne rade to. Za nekoga, pošto je ovde nov posao u pitanju, pretpostavljam da resursi nisu tako veliki – ja bih definitivno rekla ovo drugo što si i ti rekao – da se odabere strateški gde se nalazi ciljna grupa i da se u to uloži napor. Jer često ako se otvori svuda sve zato što i drugi to imaju i onda u većini slučajeva se nijedna neće uraditi dovoljno kvalitetno. Dovoljno je krenuti sa jednom društvenom mrežom, ako se tu nalazi ciljna grupa. Najlakše je dodavati kasnije kada se raširi posao. Mnogo je, po meni, lošije kada se otvori sve – pa se ništa ne radi kako treba.

[00:32:33.800] – Vladimir

Sjajno! Kao što smo sad pričali uopšteno o nekom proizvodu, odnosno nekom poslovanju za koje nismo ovaj sigurni tačno koje je, poslednje pitanje koje ovaj dobila najviše glasova je: Kako pristupiti marketingu u kompaniji čiju delatnost slabo ili uopšte ne poznajem?

[00:32:54.700] – Manuela

Sad se vraćam na onu uvodu priču gde nisam tebi odgovorila, jer sam znala da će da dođe to pitanje. Pa ja sam taj slučaj imala u svojoj karijeri kad sam iz L’Oreala prešla u bankarstvo. Ja stvarno o bankarstvu nisam znala apsolutno ništa. Znala sam da podignem pare na bankomatu i da otvorim štedi račun i to je to. I onda dođeš u situaciju da treba da radiš marketing za proizvode koje ne poznaješ, koje ne razumeš, koji su jako kompleksni i to je bio popriličan izazov. Ali šta uraditi – kao prvo prihvatiti to kao jedan fantastičan izazov i ja sam to tada to tako gledala. Super, naučiću nešto novo! Mnogo sam vremena ulagala u prvih šest meseci da naučim biznis – što znači da sam dosta vremena provodila s kolegama, da mi oni pričaju ko šta radi. Dosta sam obuka imala internih, manje eksternih. Razumevanje biznisa je ono najvažnije jer inače ne možeš da napraviš ni marketinški pristup za nešto što ne razumeš. Nakon toga isto je mnogo važno uraditi analizu svega toga što je prethodno rađeno primarno sada u marketingu pošto je to bio moj posao da razumem gde su možda bile greške, gde je pogrešno potroše novac, šta je bilo uspešno… Jer nije poenta sad kad ja dođem nova tu, da ja promenim sve jer mislim da sve najbolje znam. Nego treba da naučim iz onoga što je neko pre mene radio. Da to što nije bilo dobro se više ne ponovi, a to što je bilo dobro zašto ne nadograđivati na tome. Definitivno taj neki period mora da se uloži u učenje. Nakon toga kad već malo stasaš, kad već razumeš i moraš da izlaziš i svoj autoritet i legitimitet – jer nije ni meni bilo lako. Znali su da dolazim iz potpuno druge priče, da ih ništa ne razumem, naročito na početku, da ti sad kolegama koji barataju time godinama prodaš neku tvoju ideju. Jer marketing je to – prodavanje tvojih ideja, prezentacija tvojih ideja… Ti stalno moraš kontinuirano nekog da ubeđuješ da ti daje novac za to što ti hoćeš da radiš i ako ti ne razumeš biznis onda je to jako teško. Mnogo je važno da se uloži to vreme. Ne treba žuriti, to je apsolutno prvi korak i onda nakon toga polako sve ovo što smo pričali do sada i stalno učenje. To je kod mene bio slučaj kad sam prešla u bankarstvo, to sam rekla već i malopre da je tad digital počeo ozbiljno da se razvija. Imala sam tu sreću što mi se u tom periodu života potrefilo da mogu da radim u jednoj industriji koja – toliko se menjala da si ti prosto bio nateram da moraš to da naučiš, jer inače ne možeš da radiš svoj posao. Imala sam i vremena da se posvetim tim nekim stvarima, na dosta sam i kurseva išla. Jer u to vreme, retko ko je znao bilo šta od digitalu i, to je sad možda nezamislivo, ali marketinške agencije u to vreme slabo, za sve nas je to bilo novo i svi smo učili jedni od drugih. Sad je to već sad je to već druga priča.

[00:36:43.300] – Vladimir

Kako pristupiti marketingu – znači učiti prvih šest meseci termine, biznis, kako to funkcioniše, kako bi jednostavno mogao da iskomuniciraš, nekoj široj publici koja možda ne zna dovoljno o biznisu  da bi na pravi način komunicirala ponudu.

[00:37:06.100]

Nema ništa gore, po mom mišljenju, od nekoga ko se bavi marketingom, a ne razume proizvod, ne razume biznis… Nije dobro zbog mnogo stvari jer to može da uruši kredibilitet – ne samo te osobe nego može da uruši kredibilitet cele marketinške službe. I onda je posle mnogo teško naročito, na primer, dok sam ja bila u bankama ja sam svaki svoj budžet za kampanju morala da branim pred izvršnim odborom. Iako je to postojalo isplanirano u godišnjem budžetu, ali za svaku kampanju strateška priprema sa detaljnim objašnjenjima i prezentacija pred izvršnim odborom. I to nekad ume da bude jako kako bih rekla izazovno, hajde da nazovem to tako. Jer tu često imaš posla sa ljudima koji nisu marketinški stručnjaci. Koji ne razumeju base reči i tako dalje. Ne, nego se gledaju cifre i tu ako ne brataš biznisom, ako ne razumeš te stvari, mnogo, mnogo teško ćeš uspeti da budeš uspešan u tome što radiš. Kako mi je rekao moj direktor iz Pariza u l’Orealu, to je možda zanimljivo još da kažem, kad sam imala intervju sa L’Orealom. Oni su tada došli iz Pariza u Hajat ovde u Beogradu su bili intervjui. Jedan sjajan čovek od koga sam stvarno mnogo naučila. Možda malo ume da uplaši kad ga prvi put vidiš, ali je stvarno fantastičan bio. Kad smo počeli razgovor on je mene pitao zašto se prijavila, ja sam rekla da mi je želja ceo život da radim u marketingu, da mnogo volim marketing i tako dalje. On je uzeo svoj laptop, ovako mi ga okrenuo, a na ekranu neka Excel tabela sa nekim redovima, kolonama, milion nekih brojeva… I on mi okreće ovako kompjuter i kaže: „Ovo je marketing. Je l’ želiš ovim da se baviš?“ I Stvarno je tako. Marketing nije ono kad na televiziji kad krene reklamni blok, pa kad ispišu marketing, što mene lično mnogo nervira što se to zove marketing, jer to su reklame, to nije marketing. Marketing je mnogo širi. Marketing je to što sam ponavljala stalno – analize, brojke,  o tome nismo ni pričali. Kad dođemo do rezultata, prati se prodaja… Ja sam u l’Orealu morala da znam stanje zaliha proizvoda, i koliko se u kojoj radnji šta prodalo… Marketing je stvarno prvenstveno Excel tabela, a tek posle Instagram story, baner i tako dalje…

[00:40:03.500] – Vladimir

Manuela, puno ti hvala što si se odazvala našem pozivu danas. Nadam se da će i moja ekipa naučiti nešto, stvarno si dala super savete. Pozivam slušaoce da već od ponedeljka postavljaju pitanja za mog narednog gosta, to je Dušan Basalo, osnivač Talks and Folks. Veliko hvala našim partnerima koji su prepoznali značaj ovog podkasta i koji su uvek uz nas, a to su Epson, Nova Iskra workspace i  Assert International.

Manuela Stamatovic na podcastu 5 pitanja za

Manuela Stamatović

Puzzle Consulting, osnivač

Manuela Stamatović je rođena i školovana u Švajcarskoj. Studirala je biznis i marketing u Parizu i stekla je zvanje – master menadžer evropskog biznisa i marketinga.

Počela je da radi vrlo rano, što je i karakteristično za Švajcarsku. Prvi posao je imala već sa 10 godina. Bila je bebisiter dvema devojčicama koje je čuvala svake srede posle podne kada nije išla u školu. Kao tinejdžer je sredom popodne radila u samoposluzi gde su njena zaduženja bila čišćenje i sređivanje rafova, slaganje i dopunjavanje robe i slično. To iskustvo joj je značajno bilo od koristi kada je počela da radi u L’Orealu i bavila se pozicioniranjem proizvoda na rafovima u prodavnici. Tokom fakulteta nije radila, jer su tada prakse bile veoma retke, ali se vrlo brzo posle diplomiranja zaposlila u Koka-Koli.

Celu svoju karijeru radila je u struci, ekspert je za marketing, brend menadžment i korporativne komunikacije zahvaljujući skoro dvodecenijskom radnom iskustvu u industriji robe široke potrošnje, bankarstvu i avijaciji.

Pogledajte video snimak

Ostanite u toku

Statistika vaših pitanja

Tražite nove poslovne prilike?